Read more

Ne Budi Daleko Od Mene

Ne budi daleko od mene ni jedan dan, jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug i čekaću te na nekoj stanici kad negde daleko zaspu talasi. Nemoj otići ni samo jedan čas, jer tada, u tom času, spoje se kapi nesanice i možda će sav dim što traži svoju kuću doći da ubije […]

Read more

Prva Ljubav

U šuštavoj travi blizu raskršća sjedim nemirna srca i čekam onog kojemu noćas dadoh, bezazlena, preplašenu pticu svoje ljubavi. U žarko crvenoj mahovini brijega već se zapliće jesen. Zatišje jezera raste iz polusjena. Što ću učiniti ako ne dođe onaj kojemu dadoh svoje srce? (A ja mu dadoh srce kao pticu ne misleći ništa, začuđena.) […]

Read more

Anđeliću

Anđeliću, vraže mali, ko te stvori, od čega li, jel’ od zlata, zlato moje, je l’ od zlata, il’ od srebra – il’ od moga levog rebra? Od moga si rebra leva, ti si, dušo, moja Eva, samo, kad te stvori bog, iskin`o je s rebrom mojim još i parče srca mog. Visocani.ba/poezijanoci.com

Read more

Bule

Popodne. Ljeti. Grane loza kriju Žut hladnik nadno turskog đulistana; U hladniku se žutom bule smiju I piju kavu iz šarenih findžana. Na stolu kruške – ose sladost piju – I bijeli rupci i grane jorgovana; Izvana slazi sladak zadah dana – Il breskve negdje u blizini zriju. Polako prođi! Tko bi vidjet smio Te […]