Ne budi daleko od mene ni jedan dan, jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug i čekaću te na nekoj stanici kad negde daleko zaspu talasi. Nemoj otići ni samo jedan čas, jer tada, u tom času, spoje se kapi nesanice i možda će sav dim što traži svoju kuću doći da ubije […]
Hrabri, hrabri bejahu vojnici (slavnih imena danas) koji preživeše borbu. Ali najhrabriji jurišahu i padoše, bezimeni, nepoznati… Visocani.ba/poezijanoci.com
U šuštavoj travi blizu raskršća sjedim nemirna srca i čekam onog kojemu noćas dadoh, bezazlena, preplašenu pticu svoje ljubavi. U žarko crvenoj mahovini brijega već se zapliće jesen. Zatišje jezera raste iz polusjena. Što ću učiniti ako ne dođe onaj kojemu dadoh svoje srce? (A ja mu dadoh srce kao pticu ne misleći ništa, začuđena.) […]
Popodne. Ljeti. Grane loza kriju Žut hladnik nadno turskog đulistana; U hladniku se žutom bule smiju I piju kavu iz šarenih findžana. Na stolu kruške – ose sladost piju – I bijeli rupci i grane jorgovana; Izvana slazi sladak zadah dana – Il breskve negdje u blizini zriju. Polako prođi! Tko bi vidjet smio Te […]
