Postoji jedno malo more na kraju sveta. U njemu žive male ribe i rastu male alge. I šljunak je manji nego što je uobičajeno. I lađe su male koje tim morem plove.
Prema tome i ljudi su mali.
Tim morem i tim ljudima upravlja njihov mali kralj Puša. On ima malu glavu i na glavi malu krunu od srebra. Kralj Puša je još živ i koga ne mrzi da ide na kraj sveta, naći će ga kako pred mora sedi i misli:
Kada bi postojala zemlja Alabamija, u njoj bi vladao kralj Alabam, koji bi sigurno imao sina Alaba. A Alab bi imao sestru malu kao zrno bisera. Sestra bi sedela pored prozora i plakala. Brat Alab pitao bi je zašto plače, a ona bi mu rekla: Zato što se nikada neće udati jer je mala kao zrno bisera. Na te reči, brat Alab napisao bi pismo i poslao kralju puši.
Na to pismo, kralj puša obukao bi najlepše odelo i pošao da isprosi tužnu princezu, malu kao zrno bisera.
