Sve

Mrtvima ne treba aspirin
ili žalost,
pretpostavljam.
Ali možda im treba kiša.

Ne trebaju im cipele,
već mesto za hodanje.
Ne cigarete, govore nam,
već mesto da izgore.

Ili su prostor
i mesto za letenje možda isto.

Mrtvi ne trebaju mene
niti me trebaju živi.
Ali mrtvi možda trebaju jedni druge.

U stvari,
mrtvima možda treba sve što i nama treba,
a treba nam tako puno.
Kad bismo samo znali šta je to –
to je verovatno sve,
i svi ćemo verovatno umreti
pokušavajući da dođemo do toga
ili umreti
zato što nismo došli do toga.

Nadam se shvatićete
da sam kada umrem
dobio najviše moguće.


Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Visocani.ba

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Visocani.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Visocani.ba zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.