Književnost

Prekasno

Kad mladošću mučen snagu skupih
pa ti stidljivo s molbom pristupih,
ti si se nasmejala,
za tebe moja ljubav beše
igra i šala.

Umorna, retko sad igri se predaš,
tamnih očiju k meni gledaš
iz svog jada
i sad bi htela onu ljubav
koji ti nudih tada.

Ah, zgasle su je odavno kiše,
ne može da se vrati više –
a nekada tvoja je bila!
Sad više nijedno ime ne zna
i hoće mira.

Visocani.ba/poezijanoci.com

Click to comment

Ostavite Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

NAJNOVIJE

Na Vrh
Loading...