Doći će i trenut poslednji i sveti,
kada ćemo jednom, mirno čekajući,
reći jedno drugom: već je vreme mreti,
kao što se kaže: već je vreme kući.
U horizont prazan gledajući tada,
na ivici gde se mrak i svetlost deli,
zamrznuće mirno suza zadnjeg jada,
jada što se nikad, nikad nismo sreli —
u sunčana jutra tražeć jedno drugo
kraj zelenih reka; ili noć kad brodi,
i dok mesečina nepomično, dugo,
leži hladna, bela, na zaspaloj vodi.
Dok je prilazio čas povratka sveti,
umorni, taj susret večno čekajući,
kada ćemo reći: već je vreme mreti,
kao što se kaže: već je vreme kući.
