Ti pišeš
kako se treba igrati i igrati,
a meni kažeš:
Sakupljaj te igračke!
Ti pišeš
kako treba maštati i maštati,
a ne vidis od nosa ni bijele mačke.
Ti pišeš
o nekoj slobodnoj slobodi,
a meni:
-Mir! Tišina!’ – vičeš.
Ti pišeš
kako sunce dan u šetnju vodi,
a vani najobicnija noć je,
pjesniče.
Ti pišeš
o nekoj tamo sreći,
o nekoj ljubavi,
i nekom miru…
A ja i noćas sam moram leći.
Laku ti noć , pjesmo na papiru!
Visocani.ba/poezijanoci.com