Brodovi – i oni u luke se sliše.
Vozovi – na stanicu teraju i oni.
A mene ka tebi nešto tim više –
jer volim – vuče i goni.
Puškinov vitez u podrum se skriva,
cicija u svome novcu da uživa.
Tako ti se vraćam ja, draga, predano
Moje je to srce, s divljenjem ga gledam. I gar
sa sebe spira, brije se i mije.
Tako i ja, tebi vraćajući se, zar
ne odlazim kući, zar nije?!
Konačnoj se vraćamo meti.
Smrtne zemaljsko naručje veže
Tako tek što rastanemo se ja i ti,
nepokolebljivo ti težim.
Visocani.ba/poezijanoci.com