Na mome sutonskom nebu ti si poput oblaka,
i tvoja boja i oblik su onakvi kakve želim.
Moja, moja si, ženo usana slasnih,
moji beskrajni snovi u tebi žive.
Svetiljka duše moje rumenilom ti boji noge.
Moje oporo vino najslađe je na usnama tvojim,
oh, žetelice moje sutonske pesme,
kako te ovi samotni snovi osećaju mojom.
Moja si, moja, i ja kličem u popodnevnom
povetarcu, a vetar pronosi moj udovički glas.
U dubini očiju mojih ti loviš, tvoj noćni
pogled se zaustavlja poput vode tvog otimanja.
Zatočenica si u mreži moje muzike, ljubavi moja,
a mreže muzike moje kao nebo su široke.
Na obali tvojih tužnih očiju duša mi se rađa.
U tvojim tužnim očima početak je zemlje snova.
Visocani.ba/poezijanoci.com
