Anđeliću, vraže mali,
ko te stvori, od čega li,
jel’ od zlata, zlato moje,
je l’ od zlata, il’ od srebra –
il’ od moga levog rebra?
Od moga si rebra leva,
ti si, dušo, moja Eva,
samo, kad te stvori bog,
iskin`o je s rebrom mojim
još i parče srca mog.
Visocani.ba/poezijanoci.com