Čovek koga nikad nisi video
onaj je koji te održava,
onaj koji će možda doći jednog dana.
On nije napolju na ulicama
niti u zgradama
niti na stadionima
ili ako je tamo
mora da sam ga promašio.
On nije neki od naših predsednika
guvernera ili glumaca.
Pitam se ima li ga negde.
Hodam ulicama pored radnji
i bolnica, bioskopa i barova
i pitam se ima li ga tamo.
Tražim već skoro pola stoleća
i nikako da ga vidim.
Živog čoveka, istinski živog,
kad recimo spusti ruke
pošto je pripalio cigaretu
kao oči tigra koje zure nekud u vetar.
Ali kad se ruke spuste
uvek su to neke druge oči
večito, večito druge.
I uskoro će biti prekasno za mene
i proživeću život
s dragstorima, mačkama, čaršavima,
pljuvačkom, novinama, ženama, vratima i
drugim asortimanom,
ali nigde živog čoveka.
