Stara kraljica je na samrti svom sinu poklonila medaljon, uz slijedeće reci: “Dragi sine, kada ti bude najteže, kada misliš da se sve ruši oko tebe, kada ti se učini da su ti sve lađe potonule, ti otvori ovaj medaljon. On će ti pomoći da lakše prebrodiš tu teskobu.”
Kraljica je umrla, a godine su prolazile i mladi kraljević je živeo srećno i spokojno.
Vreme mu je prolazilo u radosti i veselju, i nikako nije nailazio taj posebno težak tenutak da bi on mogao da otvori medaljon. Sve više i više ga je mučilo šta piše u njemu i zato se jednom, u vreme svoje najveće sreće, odlučio da ipak otvori i da vidi šta piše.
Našao je sledeće reći: I ovo ce proći…
Posle izvesnih godina došle su na red i nedace, ratovi, teška vremena. Tad je ponovo otvorio medaljon, i ponovo pročitao: I ovo ce proći…
