Ovo što ću vam ispričati odigralo se u Rusiji. Gdje tačno u Rusiji nije mi poznato, jer se desilo odavno, a Rusija je velika zemlja pa je to sad teško odrediti, ali najvažnije jeste da se odigralo.
Dakle, u jednom mjestu negdje u Rusiji živjeo je i radio jedan pravoslavni sveštenik koji se razlikovao od većine sveštenaika kako hrišćanske tako i drugih religija – bio je istinski religiozan. Još od kako se školovao za sveštenički poziv zanimalo ga je da pronađe odgovore na neka od najzagonetnijih pitanja našeg postojanja: Ko smo mi? Šta radimo na ovoj zemlji i kuda to idemo?
Nakon dvadesetak i nešto godina razmišljanja i odgonetavanja, došao je do jednostavnog odgovora:
-“Ne znam. Čitav život sam posvetio tome da pronađem odgovore i zato sada moram biti iskren prema sebi i reći da stvarno ne znam.”
Sljedećeg jutra dok je išao ka crkvi kako bi održao jutarnju molitvu, na jednoj raskrsnici presrete ga jedan kozak – policajac:
-“Stoj!” – viknu kozak koji bješe tog jutra naročito neraspoložen, valjda zato što ga je žena nešto iznervirala -“Ko si ti i kuda si krenuo?”
Sveštenik se malo zamisli, i u svetlu svojih sinoćnjih otkrovenja odgovori:
-“Ne znam.”
-“Ne znaš?!” – iznenadi se kozak – “svako jutro gledam te kako prolaziš ovuda, kako ideš u crkvu i vraćaš se nazad, svako jutro događa se isto, i ti meni kažeš da ne znaš! Sa mnom si našao da se šegačiš?! E, kada je tako, sada ćeš provesti dan iza rešetaka da se malo opametiš. Uhapšen si!” – i povede sveštenika ka stanici.
Sveštenik bez riječi pođe s njim, uđoše u stanicu, kozak otključa vrata ćelije gde su bivali zatvarani neposlušni građani, sveštenik mirno uđe unutra i u trenutku kada se kozak spremao da za njim zatvori vrata sveštenik progovori:
-“Eto vidiš da nisam znao gdje sam jutros krenuo.”
