Nikad se ništa zaista ne gubi,
niti može da se izgubi,
ni rođenje, ni identitet, ni oblik – ništa na svetu,
ni život, ni sila, nijedna vidljiva stvar;
Spoljašnjost ne sme da zavara, niti sfera pomerena da te zbuni.
Široki su vreme i prostor – široka su polja Prirode.
Telo, sporo, staro, hladno – žar ostao od negdašnje vatre;
Svetlost u oku izbledela – opet će ona da plamti;
Sunce što sada zalazi, uvek se diže ujutru i prepodne;
Smrznutoj se zemlji nevidljivi zakon proleća stalno vraća,
sa travom i cvećem i letnjim plodovima i kukuruzom.
Visocani.ba/poezijanoci.com
