Svako može da bude veliki čovek… zato što svako može da bude koristan. Ne morate da imate diplomu da bi ste bili od koristi. Da biste bili korisni, nije potrebno da se pravilno izražavate. Jedino je potrebno da imate dobro srce i dušu punu ljubavi.
Jednoga dana, dok se vraćao iz škole, dečak po imenu Mark je primetio da su dečaku koji je išao ispred njega ispale iz ruku i rasule se knjige koje je nosio, zatim dva džempera, palica za bezbol, rukavice i mali magnetofon. Mark je čučnuo i pomogao dečaku da pokupi sve što mu je ispalo. Pošto su išli u istom pravcu, pomogao mu je da ponese stvari. Dok su išli zajedno, Mark je saznao da se dečak zove Bil, da voli video igre, bezbol i istoriju, da ima mnogo problema sa mnogim predmetima u školi i da je upravo raskinuo s devojkom.
Kada su stigli do Bilove kuće, Bil je pozvao Marka da svrati na koka-kolu i da malo gledaju televiziju. Popodne im je proteklo u veoma prijatnom raspoloženju. Šalili su se i razgovarali, a onda je Mark otišao kući. Nastavili su i dalјe da se viđaju u školi, jednom ili dvaput su ručali zajedno, a zatim su obojica završili srednju školu. Upisali su se i na isti fakultet, u kojoj su se redovno viđali. Vremenom su postali zaista dobri prijatelji. Na kraju je došla i završna godina, pa je tri dana pred sam kraj Bil zamolio Marka da sednu i porazgovaraju.
Bil ga je podsetio na dan kada su se prvi put sreli. Da li si se ikada upitao zašto sam toga dana nosio kući toliko mnogo stvari?“ – upitao je Bil. „Vidiš, ispraznio sam svoju školsku kasetu u garderobi jer nisam hteo da ostavim nered za sobom. Uzeo sam majčine pilule za spavanje i upravo sam išao kući da ih popijem i da se više ne probudim. Ali, pošto smo ti i ja proveli izvesno vreme zajedno u priči i smehu, shvatio sam da bi mi, kad bih se ubio, nedostajalo vreme koje provodimo zajedno, kao i sve ono što nas tek čeka. Prema tome, Mark, kad si pokupio moje knjige onoga dana, nisi mi samo pomogao da pokupim stvari već si učinio mnogo, mnogo više. Spasao si mi život.“
