Jedanput je neki čovek uputio pismo jednom malom hotelu u gradu na srednjem zapadu, koji je nameravao da poseti tokom odmora. Pismo je glasilo ovako:
Poštovani,
Planiram da u vreme svog odmora odsednem u vašem hotelu, pa bih voleo da mi odgovorite na jednu moju molbu. Naime, veoma bih voleo da sa sobom povedem i svoga psa. On je veoma negovan i iznad svega lepo vaspitan pas. Da li ste spremni da mi dopustite da noću spava u mojoj sobi.
Nije prošlo dugo, a od vlasnika hotela primio je odgovor, u kome kaže:
„Vodim ovaj hotel već dugi niz godina. Za svo to vreme, nikada mi nijedan pas nije ukrao peškir, postelјinu, srebrno posuđe, niti sliku sa zida.
Nikada nijednog psa nisam morao da izbacujem usred noći iz hotela zato što je pijan ili se ne ponaša pristojno. Nikada mi se nije desilo da pas pobegne, a da ne plati hotelski račun.
Prema tome, vaš pas je stvarno dobrodošao u moj hotel. A, još ako vaš pas može da garantuje za vas, i vi ste isto takođe dobrodošli.“
