Književnost

Zvono

Zvono, zvono malo,
što te, zvono, boli,
te se tako tužno
razležeš po doli?

I moje je srce
zazvonilo jako,
po moji’ se grudi’
razleže jednako.

Srce moje zvoni
od teškoga klatna,
to je klatno teško
njena slika zlatna.

Visocani.ba/poezijanoci.com

Click to comment

Ostavite Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

NAJNOVIJE

Na Vrh