Ti se ne boj više ni žege ni znoja
niti razbesnele vejavice zimi –
zemaljska si posla posvršav’o svoja
i otiš’o kući kad zaradu primi.
I sva mladež zlatna u neki će mah
k’o i dimničari dospeti u prah.
Ti se ne boj više silničke obesti,
ne može ti ništa ni tiranska vlast,
ne brini se šta ćeš obući i jesti,
tebi su sad isti i trska i hrast.
Svi učeni i moćni u neki će mah
krenuti za tobom i dospet’ u prah.
Ti se ne boj više munjinoga bleska,
nit’ izdaje, laži, niti ljute psovke;
Ti se ne boj više ni gromovog treska;
Sve je za te prošlo – i smeh i jadikovke.
Sve ljubavi mlade u neki će mah
krenuti za tobom i dospet’ u prah.
